Народна библиотека „Јефимија“–Трстеник

Манифестације

Савремено прозно стваралаштво, покренуто 1984. године. Одржаваа се под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Општине Трстеник, ево већ 29. пут за редом.

На 28. манифестацији Савремена српска проза–Трстеник 2011, одржане почетком новембра исте године, представљен је књижевни портрет Гордане Ћирјанић, (Опширније...) – Књижевни портрет Светислав Басара; (Опширније...) – Сине буди човек, Веселин Шљиванчанин; (Опширније...)
– Историјско порекло Срба, проф Миодраг Милановић; (Опширније...) – Плес кусих петлића, Ивко Михајловић; (Опширније...) – Драгољуб Јовановић, Олга Красић Марјановић, др Јовица Тркуља проф; (Опширније...) – МУЗЕЈ „Николе Тесле“ Београд, Никола Тесла, Чудесни свет електрицитета; (Опширније...) – Јован Дучић у дипломатији, Миладин Милошевић, архив Југославије; (Опширније...) – Савремена српска проза, 30 година, књижевних сусрета; (Опширније...) – О љубави, породици др Владета Јеротић, лекар психијатар (Опширније...) – Српске народне клетве др Миливоје Р Јовановић, професор (Опширније...) – Добрица Ћосић - Комеморативни скуп Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...) – Милош Петровић - Фрагментовани портрети Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...) – Михајло Пантић - Велика дела у кратким причама Народна библиотека-Јефимија, Трстеник. (Опширније...)

ПРИНЦ ЂОРЂЕ - околност или судбина – Борисав Јовановић

ТРСТЕНИК јануар, 2013. – Књижевни сусрети, предговор делу

ПРИНЦ ЂОРЂЕ – увод

...Уводна реч о аутору Борисаву Јовановићу, иначе правнику, који је наше горе лист и потиче из познате трстеничке породице Малићанин; ово је прво представљање књиге у јавности после сајма књига у Београду. О лику Ђорђа Карађорђевића доста је недоречености и противречности, а ова књига је осветлила многе нејасноће и сумње, захваљујући обиљу прегледаног, изложеног и документованог историјског материјала и грађе...

ПРИНЦ ЂОРЂЕ – реч аутора

...Краљевић Ђорђе Карађорђевић, доживљава свој крах смрћу његовог височанства краља Петра I и бива ухапшен и спроведен у болницу у Топоницу 1925. године, где остаје све до почетка рата 1941. Дочекао је да га ослободе они против којих се читав живот борио, Немци. Потпуно коректно, живео је нормално за време рата и после II Светског рата, оженио се, није имао деце. Никада није отишао из Београда; ту је и умро 1972. године, не напуштајући своју земљу...

Трстеник, јануар 2013. год.