Чаршијски азговори

• добро дошли...

  Иако многи кажу да је историја нашег града растргана, непозната и заборављена, покренувши презентацију на интернету trstenicani.com са сигурношћу можемо рећи да је историја Трстеника веома бурна, богата и заиста у много чему заборављена. Зато смо и почели све ово, да осветлимо прошлост за чистију будућност долазећих поколења...

  

  Трстеничка калдрма је прегрмела многе недаће и тегобе, али на њеним плећима је одрасло и све оно што краси наш град, популарно названог од давнина „чаршија“. Овде ћемо причати о њеним житељима, задужбинарима, великим или малим људима, познатим или непознатим – све једно је, јер они су – ТРСТЕНИЧАНИ.

  Погледајте (препорука):

  • Почетна-насловна
  • Чика-РАША Радосављевић (видео .wmv)
  • Тренери за понос
  • Видео галерија
  • Са трстеничке калдрме
  • Спорт у Трстенику

• представљамо Вам...

  

  ...једног од најстаријих Трстеничана у 2012. Начео је био и 93. годину, а одувек је у граду био насмејан, са својим суграђанима и стално у веселој причи.

  Сви га препознајемо, то је
  Радомир Радосављевић, свима нама драг чика-РАША (1920-2012). Зашто кажемо свима познат? Па једноставно, радио је преко 40 година у фудбалу и то са младим генерацијама Трстеничана. Васпитавао и учио их, корио и саветовао, некада младе дечаке, момчиће, а сада већ тате, и деке увелико. Много генерација младих Трстеника се дружило са чика Рашом; ако млади нису играли фудбал, долазили су да гледају своје другаре и да слушају шта прича и шта показује чика Раша.

  Још као шегрт у трговини од 12 година, учећи занат у Врњачкој Бањи, упознао се на ливадама са правим фудбалом. Убрзо је отишао у Београд и радио код Д. Марисављевића, који је имао фабрику рукавица. Ту је одмах заиграо у подмладку БСК-а са 15-16 година. Али, како прича чика Раша, навијао је за тадашњу Југославију. Одатле је 1937/38. године и донео у Трстеник кожну лопту коју су сви звали „кедерка“.

• ћаскамо о фудбалу са Рашом...

  

  
  Када смо посетили чика Рашу (тада је имао 92 године), причао је о Трстенику, о Трстеничанима и фудбалу, морала је да се проба и на далеко чувена Рашина-лимунада. То је остало од раних фудбалских дана јер је највише и најбрже враћала снагу и свежину. Тајна чика Рашине лимунаде је, како је рекао, ...што је ја сладим медом, а не шећером...

• из Рашине колекције...

  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

• треба рећи и ово...

  

  Раша Радосављевић је завршио тренерску каријеру 1972. године. У Трстенику је гледао сваку утакмицу свог клуба до данашњих дана (почетак априла 2012. год) иако је био зашао у 93. годину живота.

  Памтићемо:
  – Први је изводио кондиционе тренинге трчањем до Црквице (врх брда на око 400 м надморске висине);
  – Игра са лоптом је обавезна 1 сат на плажи Јасење-ситан песак у копачкама;
  – Фудбалер мора да игра пуном снагом 120 мин, а не 90 минута;
  – Као играч давао је голове директно из корнера;
  – Најабољи послератни играчи ФК Трстеника су по њему: голман Цветко, С. Јовановић, Шандор Васиљевић, Драђа Радосављевић, Џикац-Рашковић, Паја Топаловић, Куштра-Ј. Пештерац и тд.

  Популарни чика Раша је изразио жељу, да када се буде о се о њему говорило, да се прича уз песму „На ускрс сам се родила џану“ од Василије Радојчић. Са поносом смо испунили жељу нашем Трстеничанину, Радомиру-Раши Радосављевић.