Геологија – археолошка налазишта

Благотин – храм пре 8000 година

Зрно пшенице –  урбанистички план

﷯БЛАГОТИН – најстарији град на свету Насеље Благотин имало је све одлике великог града које се простирало на једдан хектар земље на којој је било саграђено око 100 стамбених објеката, повезаних улицама, које су се сливале ка тргу, према центру Храма. Благотин није имао бедема па је због тога добио назив „Благотин, град добрих људи“. Извршена истраживања показују да је насеље грађено плански. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ (а у неолиту је било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ). У светилишту су пронађене две велике фигуре за које се претпоставља да представљају Богињу плодности и Богињу земље. Фигуре су великих димензија (око 40 цм) и представљају изузетан налаз (обично су те фигуре Богиња мањих димензија, а права је реткост да се на једном месту пронаћу чак две Богиње тако великих димензија). Две скулптуре богиње „Велике мајке“ окренуте лицем према западу нађене су у јужном делу Храма. Доњи део скулптура са јако наглашеним, стилизованим, скраћеним ногама, представља симбол жене прародитељице, док горњи део фигура представља стилизовану главу јелена, симбол мушког принципа. Ове фигуре су оставштина неолитског човека за будућност, која у себи носи комплетну филозофију људске врсте. Откривени налази показују да су се становници Благотина бавили и земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости дивљих животиња и посуде за чување житарица. До сада је истражено само 2,5 одсто овог налазишта, а после изненадне смрти др Светозара Нанија Станковића, стало се са археолошким истраживањима на локалитету Благотин, обустављене су и иноваторске идеје студентских археолошких кампова, док је докторат врсног педагога и научника др Станковића неправедно запостављен и заборављен. Мештани овог краја Пољне, Велике Дренове, Страгара и околних места, верују да ће у наредном периоду наставити да истражују стручњаци-археолози, да би се до краја открила тајна овог веома значајног историјског локалитета. ﷯Дугогодишњи научни сарадник археолог, др Светозар Станковић – Нани (1948-1996), гимназију је завршио у Ћуприји, а Филозофски факултет у Београду. Од 1981. године био је члан Одељења за археологију Филозофског факултета, запослен у Археолошкој збирци као стручни сарадник, а касније по докторирању 1994. године унапређен је у звање научног сарадника. У српској археологији оставио је дубок траг, о чему говори опус његових радова, као и велика теренска активност. Међу првима је схватио преимућство и корист компјутерске обраде података, коју је широко примењивао у својим истраживањима. Свој пуни стручни и научни допринос пружио је у истраживању више праисторијских и античких локалитета на подручју Доњег Ђердапа - Ушће Каменичког потока, Књепиште, Мора Вагеи, Борђеј, као и истраживањем налазишта са територија општина Трстеник - Страгари, Лађариште и Благотин. Овде треба нарочито истаћи његов рад на истраживању локалитета Благотин. Поседовао је изузетан уметнички таленат који је преточио у бројне археолошке публикације сликајући тушем предмете у њиховој пуној веродостојности. Важио је за једног од врхунских илустратора у југословенској археологији, чији су радови представљали узор млађим колегама који су проницали у тајне илустровања археолошких налаза. ﷯Благотин (село Пољна) код Трстеника: Место где је човек пре 8.000 година први пут замесио хлеб Захваљујући археолошкој екипи Београдског Универзитета коју је предводио др Светозар Нани Станковић, откривена је тајна изузетно важног неолитског налазишта на Балкану недалеко од Трстеника. На археолошком налазишту Благотин, из само једна сонде (30 м²), пронађено је око 16.ооо фрагмената керамике. (Поређење: На археолошком налазишту Буковачка чесма на истражених 350 м² је пронађено око 5.ооо фрагмената). Претпоставља се да се Благотин простирао на 6 хектара, а истражено је само 300 м². Археолошка екипа пронашла је током истраживања први зидани храм у историји човечанства у оквиру благотинског насеља, на тргу пречника 30 метара, у његовом центру као засебна грађевина. Према писаним подацима које је сачинила екипа археолога и др Станковић, Храм је зидан 6000 година пре Христа, имао је полу зид одвојен од профаног простора облика пресечене печурке, где су се налазила четири престола постављена тако да показују апсолутни север-југ. У иницијалном делу олтара на дубини од 2,5 метара, налазила се разбијена лобања јелена са роговима постављеним под одређеним углом што је по први пут појава у историји човечанства. У унутрашњости олтара појављује се цик-цак линија која је уско везана за култ. ** Извори: www.rastko.rs/arheologija/licnosti/svetozar_stankovic.html; www.arheo-amateri.rs.
﷯БЛАГОТИН – на зрну пшенице, нашао се цео град Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали Благотин, 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај план прецизно угравиран на зрну пшенице! - Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин – испричао је својевремено др Светозар Станковић. – Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге објекте. Врсни археолог, Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову ﷯границу за 2.000 година уназад! Посебно је интересантан и потпуно неуобичајен налаз – глинени модели зрна пшенице, неколико комада (димензија од 7 цм до 12 цм). Ова зрна пшенице су пронађена у благотинском светилишту што само потврђује досадашља сазнања да су за неолитског човека житарице биле божанског порекла. Разлог томе је животни циклус зрна житарице: умирање (полагање у земљу/сетва), рађање (ницање из земље), живот (раст и класање), поновна смрт (вршидба) којом се започиње нови циклус са поновним сејањем. ﷯Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно, јер је управо код Трстеника створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана. До сада је у археолошкој науци за најстарији урбанистички план на свету сматран план Месопотамског града Ура стар око 6 хиљада година. Налазом овог зрна пшенице (које старо око 8 хиљада година) су сазнања о најстаријем урбанистичком плану на свету померена за 2 хиљаде година. Зрно се налазило и у Музејској збирци Народног универзитета Трстеник, као део поставке „Историја хлеба у трстеничком крају“. ﷯Зрно се иначе сада чува (заједно са осталим благотинским налазима међу којима су и Богиња плодности и Богиња земље) у Архео-лошкој збирци Филозофског факултета у Београду. За благотинске налазе је задужена др Дубравка Николић. ﷯– Из тих времена кружи овим крајем анегдота, да од када су однели Богиње, Пољну и Благотин увек заобилази киша! Богатство овог локалитета привлачило је археологе из целог света. Мештани кажу да су тада у шаторима, на терену код гостију, први пут и видели компјутере. Са жаљењем, можемо констатовати, са прераном и изненадном смрћу др Светозара Нани Станковића, стало се са археолошким ископавањима на локалитету Благотина, а обустављена је и иноваторска идеја студентских археолошких кампова. Докторат који је овај врсни педагог и научник написао на тему археолошког налазишта Благотин, неправедно је запостављен и заборављен. О овом локалитету и археолошким открићима, снимљене су и три документарне серије за програм Радио телевизије Србије 1993. године, у режији Слободана Ж Јовановића. ** Погледај филмове са археолошког локалитета – „Благотин, град добрих људи“ (Препорука).

Република Србија – Из историје Трстеника  |  Припремили и обрадили – Трстеничани,  јул 2014.  |  Свом отачеству, Трстеничани