

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ЈЕФИМИЈА
Трстеник

Сећања слабе, а само се године броје, увек унапред. Мало шта значе када остану глуве и неме.
Несрећа је када се
будућност окрене па иза себе не види ништа нити иког. Као да није било ни ње, нити њених предака...
– МОНОГРАФИЈА –

У плодној долини Западне Мораве, на падинама Гледићких планина и Гоча, простире се општина Трстеник површине 448 км². Сам град се налази на десној обали Западне Мораве, на 172 м надморске висине са 17000 становника...
– УСПОМЕНЕ –
(душа од доктора, хуманиста, патриота)
др Сава Станојевић – НОВО
Љубинко Чабровић (1939-2014)
ПЧЕЛАРСТВО И ПЧЕЛАРИ ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА
Прича о пчели и пчеларству је,
уствари, прича о љубави. О љубави која је заслужна што је гајење пчела током многих векова опстајало и развило се у масовну и корисну народну делатност, успешно одолевајући суровим ћудима природе, друштвених ломова и потреса.

– Кликни на слику: комплетна књига,
434 стране, pdf формат.
– Трагом фотографијa –
(Богојављење 1940/2014 - 2018)
ТРСТЕНИК SRB
ВЕЛИКИ РАТ: Победа српске војске, ослобођење Трстеника 17. октобар 1918.

...При самоме крају Септембра почеле су се проносити вести о борбама на Солунском и Албанском фронту. Најпре се говорило о великим успесима Споразумних Сила на томе фронту, а за тим и о томе, како Бугари неће више да ратују. 1-ог Октобра, пак, „Пестер Лојд“ донео је опширно вести о томе, да се Бугарска збиља обратила Споразумним Силама за сепаратни мир, а „Пести Хирлап“ потврдио је да је примирје између Бугарске и поменутих Сила већ утврђено. Једновремено са тим отпочела су живља кретања војске кроз овај крај. Једне су ишле од Крушевца за Краљево, друге обратно. Њихови официри и војници говорили су, како је и са једне и са друге стране наступила по њих опасност.
Октобра 3-ег изјутра пуштена је из местне Команде вест, како се и окружна Команда из Крушевца, а и наша Команда селе за Чачак, а и на једноме и на другоме месту замењују их Немци. Истога дана у вече саопштено је Команданту места из Крушевца телефоном поверљиво, да је закључено примирје на свима фронтовима, и да ће о томе добити и званичан телеграм. Ову вест Командант је примио у официрској менажи, (кући Мирићевој) услед које су се официри толико изопијали, да су се по земљи котрљали. Но сутра дан Командант Ајзенхут казао је кмету Благоју Савићу, кад га је овај запитао је ли поменута вест истинита: да он о томе није добио званичну вест...

Октобра 16-ог у брдима око Трстеника виђани су српске комите. Један сељак из села Оџака, један сахат удаљеног од вароши разговарао је са њима и они су му рекли, како су још синоћ могли у варош ући, али нису хтели то учинити само због тога да би се избегла бopба, од које би становници могли страдати, но да ће свакако, ући данас до подне, до кога ће времена, извесно, а. угарски војници отићи из вароши. Тога дана а. угарски војници разносили су по вароши на колима пшеницу заосталу на жељезничкој Станици и продавали је становништву. Пред вече отпочело је по окрајцима вароши пушкарање између наших комита и а. угарских војника, али је било ретко и трајало кратко време. Око 9. сахата преко ноћ поновило се.

Сутра дан 17. Октобар освануо је миран дан. По вароши још су се виђали а. угарски војници. Али око 10. сахати отпоче пуцњава пушака са свију страна. Комите беху ушле у варош. Већи део непријатељских војника беше пребегао на ону страну Мораве, а неколико њих бexy заробљених. Уз комите беху се придружили и неки овдашњи становници такође са пушкама. Пушкарање између комита са ове и а. угарских војника са оне стране Mopaвe трајало је скоро целога дана. Дрвени мост на Морави аустријанци беху спалили.
– Пред подне стигао је у Трстеник један српски официр, који је известио нашу наступајућу коњицу, да су аустријанци напустили Трстеник...
– Издвојили смо из књиге: Б. Маршићанин „Успомене из збега“, (Трстеник, 1914-1918).
– Цео текст белешки од 295. странa Боже К. Маршићанина, о ослобођењу Трстеника 1918. год.
САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА 43. KЊИЖEВНИ СУСРEТИ – TРСTEНИK 2026.


ПЕТАК | 6. НОВЕМБАР | у 18.00 часова, Већница Народног универзитета Трстеник. Књижевни портрет Дејана Алексића: Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Зорана Опачић, Верољуб Вукашиновић.
– Дејан Алексић (1972), познати краљевачки дечји песник, драмски писац и стваралац књижевних дела за децу и младе. Објавио је десет књига песама, књигу драма и преко двадесет књига такође за децу. Двоструки је добитник награда „Политикин забавник“ и „Невен“, а међу значајним признањима која је добио за књижевно стваралаштво за децу налазе се: Бранкова награда, Награда Змајевих дечјих игара, „Златно Гашино перо“, награда Радио Београда, награда Сајма књига у Београду, „Плави чуперак“, Змајева награда Матице српске, награда Васко Попа, награда Мирослав Антић, награда Милош Црњански, награда Душко Радовић, Дисова награда, Андрићева награда, међународна награда „Мали принц“...
Субота – 7. новембар у 10 сати, читаоница НБ „Јефимија“ Трстеник, округли сто: „САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ“ Зорана Опачић, Ивана Мијић Немет, Бојан Марковић, Данијела Костадиновић, Страхиња Полић, Снежана Божић, Ана Гвозденовић, Мирјана Јелисавчић Карановић, Дејан Алексић. Покровитељи, Министарство културе Републике Србије, Општина Трстеник.
ТРАГОМ СТАРИХ ИКОНА, ФОТОГРАФИЈА И НОВИНА

Успели смо захваљујући старим породицама Трстеника, да отргнемо од заборава неке изузетно вредне успомене, текстове и фотографије, али пре свега најзначајније су веома старе породичне иконе домаћинских слава, које су чувале дом и огњиште у давна времена. На овој урамљеној икони на старински начин, на полеђини картона који смо окренули, био је текст писан руком обичном оловком: Год 1874 мес. апр. уд. тур. на наше село пороб. и от. дев. ћер. хај. Милој. Јесте вест ово је мој... Мало нечитак текст даље, зато је слика реверса (полеђине) већег формата па је може свако тумачити. А на другој фотографији је забележен скуп на таш-мајдану-у Београду, приликом освећења заставе београдског певачког друштва „Станковић“, од 10-15 маја 1910. године. Кликните на слику и она је великог формата, па ћете можда препознати неког прадеду или деду, певача, глумца или политичара из тих времена. 
Ова фотографија ће бити прави дар за певачко друштво „Станковић“, надамо се да је још активно и да постоји...?? А породична фотографија из Љубостиње давне 1933. године, у свом раму испод картона крила је пресавијен лист насловне стране тадашњих новина „Политика“, са насловом и текстовима актуелним за тај 25. октобар 1933. год. Пала је влада у Француској, А, која коинциденција и у Србији је пала влада, после 93 године, на исти датум! На насловној страни, „Политика“ опширно пише освим детаљима, као и телефонским извештајима – Политика 25. октобар 1933. године.
– Падом владе, која је јутрос у 3 часа добила 241 глас, док је против ње гласало 329 посланика, личност Даладјеа није у губитку. За девет месеца он је, захваљујући својој лојалности и таленту, задобио многе симпатије чак и у оним круговима, који не припадају левичарима. Нико се у току дводневне дискусије или ноћашњег гласања у Скупштини није изјаснио против личности Деладјеа Сви говорници и све групе који су били против владе, изјаснили су се против финансијског законског пројекта, а социјалисти углавном против члана 37 пројекта, који је предвиђао смањивање плата...
СТУДЕНТИ – ОД ПРОТЕСТНИХ МАРШЕВА, ДО ПОБЕДЕ...

Грађани Трстеника, после објављених резултата избора прославили победу младих у Трстенику, уз петарде, бакљаду, димне завесе и громогласно навијање и подршку за све студенте Србије.
Наши канали и сајтови „Трстеничани“ су одувек били уз младост нашег краја, а то чинимо и овог пута. Трстеник, 25. октобар 2026. год.
** А пре нешто више од годину ипо, Трстеничани су се достојно одужили студентима из Чачка, Краљева, Новог Пазара, Крагујевца, Врњачке Бање и наравно својим акадамцима и матурантима, у велелепном и срдачном дочеку и гостопримству. Ово је нас старије Трстеничане подсетило на нека времена од пре 29 и 20 година, подмладивши нам и душу и тело, осећали смо се, баш и толико година млађи и чилији. Све је било ту, велика љубав, сузе радоснице, загрљаји, храна, освежења, песама и игара. За учеснике марша обезбеђено је преноћиште, храна, освежења, здравствена нега и медицинска помоћ у Спортској хали у Трстенику, где ће академска младост, срца Србије и преноћити, а сутрадан упутити на нову деоницу ка Нишу.
ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ – ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ТРСТЕНИКА

ПРОГРАМ:
1. X 2026. 10:00 h – Велика сцена завршна свечаност манифестације ПОЛЕТАРЦИ ЧИТАЛАЧКЕ ЗНАЧКЕ представа за децу – ЧАРОБНИ КОЛАЧИЋ – Мони Kарт Нови Сад
Народна библиотека „Јефимија“;
2. X 2026. 19:00 h – Музејска збирка Изложба „БРАЋА МУСИЋ – ПАВЛИЦА И БРВЕНИК“ – Народни музеј Краљево;
5.10 16:30 Ликовни салон
документарна изложба – 65 ГОДИНА НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА ТРСТЕНИК Мала сцена у холу дома културе изложба – Клуб ликовних стваралаца КЛИС Трстеник
Сцена Калдрма изложба – ЉУБОСТИЊСКЕ РОЗЕТЕ У ЗЛАТОВЕЗУ – Јефимијин вез; 17:00 Велика сцена свечана академија поводом 65 година постојања Народног универзитета Трстеник – ПОЛА ВЕКА И ЈОШ 15;
7.10 20:00 Велика сцена Музичко-поетско путовање – НАШЕ ВЕЧЕ – Иван Босиљчић; 8. X 2026. 20:00h Велика сцена филм – ЧУВАРИ ИКОНЕ СВЕТОГ ЂОРЂА – Радош Бајић;
9. X 2026. 20:00h Велика сцена Позоришна представа, Трстеничко позориште – ЧОРБА ОД КАНАРИНЦА;
10. X 2026. 19:00h Велика сцена Заједнички концерт – КУД-ови општине Трстеник – ИГРА КОЛО И У КОЛУ ПЕСМА;
13. X 2026. 12:00h Општина Трстеник ЗЛАТНА СВАДБА, 19:00 h Већница књижевно вече – КОШАРЕ – ВУКОВИ СВЕТОГ КРАЉА – Мирослав Вишњић;
15. X 2026. 12:00h Споменик палим борцима крај Западне Мораве, ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ТРСТЕНИКА – Савез бораца Трстеник, 13:00 h Велика сцена, свечана седница и академија – ДАН ОПШТИНЕ ТРСТЕНИК;
16. X 2026. 18:00h Већница Центар за образовање НУ Трстеник: Јавни час – ЕНГЛЕСКИ КРОЗ ИГРУ.
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО: Браћа Мусићи – Павлица и Брвеник
Музејска поставка др Милорада Обрадовића „Браћа Мусићи, Павлица и Брвеник”, представљена је у Трстенику ових дана. Садржај је изложио сам аутор изложбе, откривши многе историјске чињенице и податке за које се по први пут чуло и сазнало. – Реч је о синтетичком делу које има одлике сложеног научног дела, популаризаторског текста, као и каталог изложбе. У потпуности исцрпан текст, који осветљава све појаве позног средњовековља код нас, силом метода повремено прелази у скрибоманију. Дубока образованост аутора, велики замах поступка у коме је океан тек бара до глежњева, у овој рецензији је, иако тако можда не делује на први поглед, с пуно обзира исправљана, и то на такав начин да је рецензент дозволио себи донекле и улогу ментора... Из рецензије, др Бојана Поповића – Галерија фресака, Народни музеј Србије.
Западна Морава: Низак водостај, +40 °C, угрожен живи свет, али Морава је то!

Западна Морава код Трстеника, је на најнижем биолошком минимуму који памте стари Трстеничани. Недељама са температурама око +40 °C, са малим количинама падавина, наша река пролази само један мали и уобичајен део своје вишемиленијумске прошлости. По геолошким истрживањима и археолошким налазима, она се пре много миленијума (у време када је још постојало Панонско море), простирала од брда до брда (од Јерининог града изнад Грабовца до Попинског брда на супротној страни. Њена снага и маса воде је пробила ланац Гледићких планина одвојивши их од Гоча,
Жељина и Копаоника, начинивши плодну Моравску долину. Западна Морава никада није пресушивала у својој миленијумској прошлости. Била је главна артерија воде и хране за целокупно становништво на том простору. У време Римљана су је звали Ангрос (Западна Морава) која са својом сестром Бронгос (Јужна Морава), код Сталаћа ствара још моћнију реку Маргос (Велика Морава), која се улива у Истар (Дунав). У то време Римљани су својим лаким бродовима пловили из Сингидунума (Београда) са Дунава, Великом Моравом све до Пожаревца, Ћуприје и Параћина, (до житнице царства-Стига). Али то није било могуће Западном и Јужном, јер су оне брдско-планинске реке са веома моћном воденом матицом када су им обале пуне. Са овако ниским водостајем као ових дана и минималном количином воде, оне су само привремено УСПАВАНЕ. Само да нам се не врати 2011. и 2012. год.
ДАНИ НА МОРАВИ – ТРСТЕНИК 2026 отворени и изабран најморавац...

У Трстенику су и ових августовских дана одржани већ традиционални ДАНИ НА МОРАВИ (Уживо-LIVE). Уз велики број оних који први пут долазе на обале Западне Мораве, пристиже доста гостију и заљубљеника у природу, гурмана и кувара рибље чорбе, који су поред дружења једва чекали да представе свима, своје вештине и способности на обали трстеничке Градске плаже. Иако је водостај Западне Мораве 80 цм испод нормале, вода је бистрија него икада, пуна рибље млађи, али и рибa капиталних величина, јер ту су дубоке воде и до 5 m (код Тумбаса, Црпне станице и Појила. На градској плажи су температуре у односу на град ниже до 5 °C, па вам препоручујемо освежавајући моравски амбијент на 
Градској плажи уз рибљу чорбу, роштиљ, трку чамаца с' мотком и пливачки маратон... Нису заборављени ни најмлађи посетиоци, јер су и за њих организована бројна такмичења и игре, позоришне представе, а све то уз песму и игру. Организује се и надметање у тенису и одбојци. Манифестација се авршава такмичењем најмлађих у спортском риболову и доделом признања и награда најбољим учесницима. Иако је река на свом еко-минимуму, такмичења на води ће бити у оним деловима где је Морава довољно дубока. Сва дешавања од 10-16. августа 2026. пратите на најпосећенијим порталима о Трстенику trstenicani.com и trstenicani.rs као и у УЖИВО-LIVE на каналу Trsteničani-YouTube. Видимо се на Морави и Градској плажи.
STREETBALL CHALLANGE – Трстеник 2026, победник екипа Кафе-Кафе
И ове године, 15. пут заредом, на Омладинском тргу код кафеа „БИОСКОП“ одржао се традиционални баскет, на којем су учествовали заљубљеници у кошарку, узраста од 7-77 година. Организатор турнира је био КК „Прва петолетка“, кафе „Биоскоп“ и СУ „Олд-тајмери“. Покровитељи турнира су Општина Трстеник, Спортски савез Трстеник, Спортски центар, Народни универзитет Трстеник, ЈКСП Комстан, Фото студио „Пешић“ и ресторан „Нови Тапас“ из Трстеника. Медијски покровитељ је била РТВ Трстеник. Као и свих ових 15 година, видео репортаже са најинтересантнијих сусрета, гледајте на нашим порталима trstenicani.com и trstenicani.rs као и у УЖИВО-LIVE преносима. Репортаже у FHD резолуцији биће постављени на нашем каналу Trsteničani-YouTube.
Смотра фолклора: Ансамбли из Португала, Парагваја и са Севера Кипра

Трстеник-Србија: Међународни смотра фолклора (ОПШИРНА репортажа) у склопу манифестације БИГ ЛЕТО КОД АБРАШЕВИЋА из Краљева. Традиција дуга више година, наставила се и ове са гостујућим ансаблима и фолклорима из више земеља. И овај пут дошли су нам и гости из далеке Јужне Америке – из Парагваја. Учествовали су још и фолклори из Португала, фолклор са Кипра (северни део-Турски) и домаћин КУД „Прва петолетка“ из Трстеника. Домаћин је и ове године био предусретљив и гостопримљив, па су гости били презадовољни њиховом пажњом. Трстеник, 26. јул 2026. год.
Трстеничани – на „великој матури“ поново заједно после 58, 61 и 64 године...
...Било где, било куда, Трстеничана сву'да..., а ми бисмо додали, коначно и у свом граду Трстенику на обали Мораве, којом су толико пута пливали, возили се чамцима, шетали обалама... Да ту су, све их познајемо, наши Трстеничани знани и мање знани, врсни глумци, лекари, инжењери, сликари, дипломате у пензији, историчари, наставници, професори, музичари, економисти, грађевинци, радници, мајстори,... Тешко бреме година на плећима, али то се не примећује у очима, гласу, осмесима. Сваке године се већ по дугој традицији окупљају, подсете се старих школских дана, испричају се као на школском одмору, да им то буде довољно до идућег лета. Тако се ето друже, они прави, стари Трстеничани и никада се не заборављају: Соња, Јелица, Рада. Станка, Лила, Вера, Светлана, Мира, Даница... Аца, Милан, Ранко, Микица, Петар, Срба, Михајло, Станко, Мирослав, Милен, Воја, Милош, Милутин, Филип, Мома, Душан...
STREETBALL CHALLANGE – Трстеник 2026, победник екипа Кафе-Кафе
И ове године, 15. пут заредом, на Омладинском тргу код кафеа „БИОСКОП“ одржао се традиционални баскет, на којем су учествовали заљубљеници у кошарку, узраста од 7-77 година. Организатор турнира је био КК „Прва петолетка“, кафе „Биоскоп“ и СУ „Олд-тајмери“. Покровитељи турнира су Општина Трстеник, Спортски савез Трстеник, Спортски центар, Народни универзитет Трстеник, ЈКСП Комстан, Фото студио „Пешић“ и ресторан „Нови Тапас“ из Трстеника. Медијски покровитељ је била РТВ Трстеник. Као и свих ових 15 година, видео репортаже са најинтересантнијих сусрета, гледајте на нашим порталима trstenicani.com и trstenicani.rs као и у УЖИВО-LIVE преносима. Репортаже у FHD резолуцији биће постављени на нашем каналу Trsteničani-YouTube.
VIII Међународни Бланик камп куп – Љубав према небу и породици, највећа
Забележили смо камером на Аеродрому Трстеник, са VIII Међународног Бланик камп купа – Љубав према небу и породици, неизмерна...
** Званични резултати:
– Појединачно, професионална категорија: 1. Милош Милошевић, АК Краљево – 0,15 поена 2. Сретен Карапанџић, АК Трстеник – 0,28 поена 3. Гордан Ђуровић, АК Краљево – 0,71 поен.
– Екипно, професионална категорија (отворени пласман): 1. АК Трстеник 1 (С. Ђуровић/Д. Сарић) – 70,7 поена 2. ДТО 013-2 (Г. Ференц/Ђ. Рафаи) – 74,15 поена 3. Цирус (М. Милошевић/Д. Степановић) – 79,55 поена.
Мотивациона категорија (појединачно): 1. Ђ. Трошић АК Трстеник – 10,90 поена 2. М. Божовић * – 96,07 поена 3. П. Смиљковић * – 100 поена. Мотивациона категорија (екипно): 1. СЦГ (Т. Павловић/М. Божовић – 227,37 поена 2. Предраг-Драган (П. Смиљковић/Д. Крстић) 1100 поена 3. АК Краљево (И. Миленковић/Б. Максимовић 1119,3 поена. Учествовали такмичари из: Приједора, Бихаћа, Битоља, Тузле, Брода, Берана, Ваљева, Краљева и Трстеника.
ТРСТЕНИЧАНКА – Мирјана Ерић, ПРВА ДАМА У СРБИЈИ ПИЛОТ ЈЕДРИЛИЦЕ
Репортажа у ПРИПРЕМИ: Мирјана Ерић, наша Трстеничанка је ПРВА ДАМА У СРБИЈИ која је постала ПИЛОТ ЈЕДРИЛИЦЕ, после годину дана теоријске обуке, летења на једрилици са инструкторима, полетања на витлу, са аеро-запрегом, на школским круговима, а све то на аеродрому Трстеник давне 1975. и 1976. са непуних 18 година. Морала је да иде на специјалистичке прегледе по клиничким центрима, јер тада у лекарским војним комисијама није било могуће да жене буду пилоти једрилица-чак им је и забрањивано!? Али, Мирјанина љубав према висинама и жеља да види, како каже, „шта је то тамо иза...“, омогућило јој је да савлада све забране и препреке, и коначно се вине у облаке и уистину погледа ту очаравајућу лепоту, тамо ИЗА... Отргли смо од заборава после 50 година, ексклузивно и јубиларно за Трстеничане.
ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ – Културно-духовна манифестација по 39. пут

И ове 2026. године (од 17-19. јуна) је одржана културно-духовна манифестација ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ, који су посвећени првој српској песникињи и везиљи Јефимији, чије мошти почивају у манастиру Љубостињи крај Трстеника. Програм се одвијао три дана, а завршне вечери у порти манастира се казивала „Похвала светом кнезу Лазару“, коју је веома емотивно изнела глумица Народног позоришта у Београду Сузана Петричевић, уз Комплетан годишњак Јефимијиних дана Бр. 11, бројна песничка надахнућа, а награду „Јефимијин вез“ за најбоље песничко дело добио је Љубиша Бата Ђидић. У прва два дана су представљени бројни културни, уметнички и духовни сусрети и изложбе, посете манастиру Љубостињи, 
музеју и музичким дружењима. Комплетан програм манифестације (кликни на текст-линк). Пратили смо ову значајну културно-духовну манифестацију сва три дана и представљамо је у више видео репортажа, а први извештај је са свечаног отварања ове културно-духовне манифестације, којој је по први пут и Министарство за културу републике Србије, посветило достојну пажњу. Погледајте, КОМПЛЕТНА репортажа са свечаности отварања 39. Јефимијиних дана. Пратите нас...
Први вргањи и сирњаје у јуну – У друштву печурака
Уз песму птица у правом зеленилу борова, јелки и липа, кренули смо печуркама у походе – ВРГАЊИ, БЕЛЕ ПЕЧУРКЕ, СИРЊАЈЕ, брање, шетња по шумарцима уз опојну песму птица, на ваздуху пуном кисеоника и озона; А тек су печурке кренуле... Приближавају се по 39. пут Јефимијини дани, код којих је централна свечаност и промоција најбољих песама у самој околној шуми код манастира Љубостиње. Сваког јуна у сумрак, на десетине славуја и локера, пева своје песме надпевавајући се са писцима и песницима. Уз светлуцање свитаца и звуке цврчака, биће то још једно јунско вече где се песма и поезија спајају у сан и спокој.
ВАШАР на СВЕТУ ЈЕЛУ – Роштиљ на првом месту, па остале ђаконије
ВАШАР на СВЕТУ ЈЕЛУ у Трстенику – Лесковачки роштиљ на првом месту, па остале ђаконије и дрангулије. Од шећерлема, преко бижутерије и разноразних алата, до веша и завеса. Овај вашар није био превелик, али је опет спојио градове и људе. Било је трговааца из Крагујевца, Лесковца, Пирота, Александровца, Ниша, Чачка, Ужица, Крушевца... Али, и даље је све мање старих занатлија, опанака, грнчарије и ручне радиности. Лимари и ковачи су ту опет, међутим приметили смо и младе-наследнике својих дедова и очева који настављају да чувају традицију дућана својих најстаријих. Трстеник, 3. јун 2026. год.
Црква Св Тројице у Трстенику УЖИВО – НОВИ ПОЛИЈЕЛЕЈИ (лустери) у храму
Трстеничани: УЖИВО, НОВИ ПОЛИЈЕЛЕЈИ (лустери) са најсвежијим живописањем, у храму Свете Тројице. На Спасов дан, трстеничка црква се поновила са 4 нова полијелеја. Три мања и централним (хорус) великим полијелејом, који има пречник 3,6 метара, са укупном тежином сва четири лустера, од преко 1000 кг. Прикључен је уграђен велики број сијалица, тако да у пуном сјају блистају нове фреске на зидовима цркве и у централној куполи. Забележили смо део живописа над централним полијелејем; Трстеник, 21. мај 2026. год.
СТАРИ ГВОЗДЕНИ МОСТ и после 27 година ПАМТИМО, април 2026. год

Тог 30. априла 1999. године, злоћудне ракете НАТО злочинаца, уништиле су историјско богатство и препознатљивост малог града на Западној Морави, на његов 100-ти рођендан. Да иронија буде већа, тај исти прелепи гвоздени речни бисер, изградили су давне 1899. године инжењери са мајсторима и шлосерима из Аустрије, Немачке, Мађарске и наше Србије. Иако га је Српска војска у потпуности порушила октобра 1915. године, те вредне руке мајстора и шлосера су га поново подигле и поставиле на своје тумбасе 1922-24. год. Пошто су Стари гвоздени мост њихови унуци и праунуци уништили 30. априла 1999. године, могли би исто тако, као и њихови прадедови и дедови, да га поново поставе на те исте тумбасе, јер сва документација је и даље код њих. Једино праштање и помирење, може поколењима донети светлију будућност, а прилика за то има...
Овог априла 2026. године, подсетили смо се на те стравичне тренутке када су и два млада трстеничка живота заједно са њим насилно угашена. Трстеник, 30. април 2026. године. Свом отачеству, грађани ТРСТЕНИЧКИ.
30. ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА НА ГЛЕДИЋКИМ ПЛАНИНАМА

Драги пријатељи, ПСД „Љуктен“ Вас позива на нашу традиционалну планинарску акцију „30. ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНАНАРА“ на Гледићким планинма и очекујемо Вас у великом броју, да заједно уживамо у прелепим стазама и погледима, који се надалеко пружају са чаробно лепих Гледићких планина. Стаза је дугачка око 18 km са висинском разликом при успону од 600 и силаску од 500 метара и спада у лаке стазе, па је препоручљива за све узрасте. Организатор обезбеђује печат акције и успутних врхова, захвалнице за учешће и пригодне награде за најмлађег и најстаријег учесника, као и за најмасовније учешће. Такође смо обезбедили превоз од Трстеника до исходишне тачке и повратaк до Трстеника, као и ручак, посни пасуљ са рибом печеном на жару. Ручак је за све учеснике бесплатан, само вас молимо да понесете порције и прибор за јело...
Трстенички споменари – сразговор с' поводом (ИНМЕМОРИАМ)

Драгољуб (Драган) Димитријевић (1950-2026), редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду, вајар у пензији, напустио нас је ових дана 2026. године у 76. години живота. Али са нама Трстеничанима ће остати заувек, јер су остала његова руком вајана дела у нашем граду. Имали смо ту част и задовољство, да нам је био у гостима 2014. и 2016. године као аутор грандиозног споменика кнегињи Милици у нашем граду, проф. Драгољуб Драган Димитријевић. У једном лепом дружењу разговарало се баш на трстенички начин, отворено, спонтано и блиско уз кафу „тазовачу“, као наши стари некада, па није ни чудо што је само тај део приче трајао непуна два сата.
А како и неби, био је отворен и из душе, када наш уважени професор, академски вајар, између осталог о свом граду и вољеним Чаирима каже и ово: ...преобујеш се на железничкој станици, и у чистим патикама кренеш у школу, калдрмом... а најбољи асфалт на свету је трстеничка калдрма... Саветујемо да погледате како је стасавао као вајар наш суграђанин, који никада није био БИВШИ Трстеничанин, како је први рад у основној школи код свог професора Оролића, вајао фигуре од моравског блата-глине, како су се некада изували каљави опанци када се пређе пруга код железничке станице, да се не унесе блато на градски асфалт, како и најчвршћим људима, који су газили по моравском шљунку, далеко од свог краја, пође суза када се сете своје реке и њених обала, које су га мисли мориле и шта је осећао док је вајао лик саме кнегиње Милице, вративши се више од 620 година у прошлост, зашто плава светлост плавог камена да обасја, баш тог тренутка, крст и књигу коју држи кнегиња Милица... То су само неки детаљи из веома занимљивог и ексклузивног разговора, који су водили прави Трстеничани. Разговор са професором Димитријевићем, обогатили смо и промотивним видео и фото материјалима који су представили и надамо се украсили ову привилегију коју смо добили од нашег знаменитог Чаиранина. О свему овоме у галерији ТС-Видео5.
ТРСТЕНИЧКИ ПЕЈЗАЖИ – Ново уметничко дело у холу општине Трстеник
ТРСТЕНИЧКИ ПЕЈЗАЖИ – Ново уметничко дело у холу општине Трстеник, је уметничко дело редовне професорке на Факултету савремених уметности у Београду, Ружице Бајић Синкевић; После пуних 20 година и урађеног првог мозаика из 2006. године, на једној страни степеништа у холу зграде општине, ево и другог мозаика наспрам старог. Сада чине једну комплетну целину. Професорка Ружица Бајић Синкевић ( наше горе лист), дипломирала је 2002. године на Факултету примењених уметности у Београду. На истом факултету магистрирала је 2006. године (први мозаик је био њен магистарски рад), када је стекла звање магистра уметности из области зидног сликарства. Запослена је на Факултету савремених уметности у звању редовног професора. Ужа научна, односно уметничка област јој је: Цртање и сликање. Предмети: Анатомско цртање, Вечерњи акт, Мозаик.
За више информација, о делу, изложбама и великом броју признања и награда које је добила, посетите линк; Трстеник, 20/21. децембар 2025. год.
ТРСТЕНИК У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА
Музејска збирка и Народни универзитет из Трстеника, приредили су предавање др Бојана Панића историчара из Крушевца, о Трстенику у првој половини XIX века. Домаћин и модератор предавања др Јелена Вукчевић, је представила младог историчара наших крајева, коме је ова тема била и рад из докторске дисертације прошлог лета. Прелиставајући бројне списе и архиве из устаничког даба почетком XIX века и каснијих списа из кнежевине Србије, овом приликом је издвојио из свог рада оне датаље који су били од значаја, а уједно и мање познати за нашу варош и околину. Посебно обрађујући и периоде када је у два наврата у том времену, установљен Срез Трстенички, који је исто толико пута и укидан, одузимањем села или придодавањем села и општина. Популарна чаршија, је и почетком XX века била Срез опет, али је доласком династије Карађорђевић на власт после Првог светског рата, поново укинут Срез, чисто из политичких разлога. Тада су Срезу Трстеничком одузете неке општине, а поједине општине су постала села... – Детаљно о Трстенику до 1900. год.
СВЕТИ САВА – ШКОЛСКА и ЗАНАТСКА СЛАВА, живописање цркве Св Тројице

Данас, на дан Св Саве, свечано је отворена потпуно преуређена и комплетно оперемљена основна школа у Великој Дренови, која носи име нашег великана књижевности Добрице Ћосића. Школа је добила и нову фискултурну салу величине од око 500 метара квадратних. Сама зграда основне школе у Великој Дренови је подигнута још пре 200 година и убрајала се у првих 40 најстаријих школа у Србији. Тренутно у овој школи има уписано више од 200 ученика. Иначе Св Сава се прославља као заштитник просветара и ђака, али славио се и као заштитник бројних занаталија, шегрта, трговаца и сељака. Некада је Трстеник био пун занатлија, од опанчара, абаџија, кожара, шнајдера, казанџија,
па преко винара, подрумара, посластичара, фотографа, до трговаца понајвише. У оквиру светосавских свечаности, представљамо и завршно живописање у цркви Св Тројице у Трстенику. Мало је познато да је наш град имао више кафана него пиљарница и пекара у нека давна времена. Пекари и опанчари са кафеџијама, су у то време били најчешћи занати. Није било улице у граду да није имала свог пекара где се куповао бели и црни хлеб, сомун, или колач за славу; а богме и вруће прасеће и јагњеће печење. Пoред пекара и шнајдера, опанчарско–обућарски занати су били веома популарни и тражени. Са њима и кројачи, лимари и месари. Трагом фотографије, вратићемо се 90 година уназад, у време када се на трстеничкој калдрми прослављао Св Сава јануара 1936. године испред просторија опанчарске задруге, (данас на самом углу раскрснице прекопута општинског суда).
ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ БОГОЈАВЉЕНСКИ КРСТ 19. јан 2026. год.

После више од 65 година, тог 19. јануара 2014. године, спонтано и надахнуто, Трстеничане је једна стара фотографија из „кутије за ципеле“ нашег суграђанина Бранка Хинића, „пробудила из дугогодишњег заборава“, кренули су да обнове и заживе заборављен и после рата забрањен, црквени и народни обичај, када се цео град окупљао поред Старог гвозденог моста, говорећи једни другима: „Христос се јави“. Овог 19. јануара 2026. године, набујала Западна Морава је на Градској плажи „удавила“ Часни крст. Иако само на 8-ом подеоку скале на Тумбасу, Западна Морава је била „најодважнија“ и прва стигла до Часног крста, одневши га и потопивши га у своју мутну и ледену воду. Била је бржа од свих, МОРАВА ЈЕ ТО...! А први до чамца је стигао млађани Урош Лукић из трстеничког насеља Грабовац, коме припада част најодважнијег Моравца на леденој Западној Морави, тог 19. јануара 2026. год.
– Ево и извештаја репортера: Пливање за часни богојављенски крст одржано је у Трстенику тринаести пут за редом. Ова манифестација, која је обновљена 2014. године, окупила је ове године само три пливача мање од прошле, када се надметало рекордних 100 одважних. После литургије у трстеничкој цркви и освештења воде Западне Мораве, у реку је, тачно у подне, ка Часном крсту кренуло 97 храбрих момака и неколико дама, уз подрушку преко 500 посматрача. Организатори манифестације имали су много проблема, да због високог водостаја и брзе реке поставе часни крст на циљу. На старту је све било у реду, а после 33 метра на циљу, поред чамца, од Часног крста ни трага. Организатор је поставио крст тек нешто пре почетка надметања, а због лоше процене, брза и надошла Морава повукла га је на дно. Ипак, пронађено је право решење. Оргаанизатори су, за овогодишњег освајача Часног крста, прогласили седамнаестогодишњег Уроша Лукића из трстеничког насеља Грабовац, који је први допливао до чамца где је требало да се крст налази. Млади Урош биће запамћен да је први допливао до Часног крста, а да га није имао у рукама. Најстарији учесник овогодишњег пливања је Дејан Спасојевић са 67 година, а најмлађа петогодиошња Нора Миљковић из Трстеника. Репортер „Спортског журнала“, М. Веселиновић.
** Часни крст је после завршене манифестације Богојављења, извађен са места где је и потонуо, опран и очишћен је враћен цркви.
УПОКОЈИЛА СЕ МАТИ ХРИСТИНА – Игуманија манастира Љубостиње

На Крстов дан, 18. јануара 2026. године, упокојила се игуманија манастира Љубостиње, како су је многи звали, мати Христина. Рођена је 20. децембра 1931. у селу Седларе код Требиња. Одрасла је и васпитавана у честитој и побожној херцеговачкој породици. У разговорима са њом, причала нам је да је много волела брата Милорада, који је прво био у манастиру Жичи, а потом се замонашио у Овчару у манастиру Свете Тројице 1945. године. Уз братовљеву помоћ Велика (крштено име), долази у манастир Јовање 1944. године и ту у Јовању остаје као искушеница до 1947. као примерна сестра на свом послушању. Убрзо из Јовања прелази у манастир Љубостињу код игуманије Варваре (Миленовић) и почиње ново послушаније на економским пословима и набавкама. Замонашена је у Љубостињи 1951. године од тадашњег епископа шумадијског господина Валеријана (Стефановића), добивши име Христина. После смрти игуманије Варваре 21. маја 1995. године, одлуком епископа шумадијскога господина Саве (Вуковића) и сестринства, изабрана је за трећу игуманију Манастира Љубостиње, где је била игуманија више од 30. година...
КЛИЗАЛИШТЕ ПОНОВО РАДИ
Спортски центар Трстеник И Општина Трстеник у сарадњи са Народним универзитетом, организује „Зимску чаролију“ у Трстенику: КЛИЗАЛИШТЕ ПОНОВО РАДИ! На Омладинском тргу, отварамо клизалиште и позивамо све генерације да закораче на лед и подсете се (и подмладе), на 2012/13. годину када је на истом том месту запарала лед прва клизаљка (некада се звала „сличуга“). Доласком, клизаћемо сви за Јовану, и својим хуманим прилогом помоћи јој до оздрављења. Будимо својим срцем, бар тренутак уз њу. Као и пре, када су се на истом месту догодиле прве љубави,
упућени први стидљиви погледи младалачкој симпатији, тада су најватреније заиграла младалачка срца. С портала Трстеничани, бележили смо те тренутке пре више од 10 година, (клизај са Тином Тарнер), а данас имамо жељу да се оствари што већи број нових „заљубишка“ и љубавних уздаха. Клизалиште је почело са радом 29.децембра 2025. године уз осмехе и радост најмлађих, (са првим хуманитарним прилозима за Јовану) и тај дан је клизање бесплатно, а након тога радиће сваког дана од 10 до 22 часа.
Старе репортаже са клизалишта, погледај овде. Трстеник, децембар 2025. године.